Vatromet u boji – Magija duginih boja na nebu!

Vatromet u boji je najpopularnija pirotehnika širom sveta.

Svi volimo vatromete. U njihovoj zadivljujućoj svetlosnoj predstavi uživamo na venčanjima, rođendanima, javnim manifestacijama i mnogim drugim zabavama. Međutim, malo ljudi shvata koliko je teško napraviti svetlosne emisije koje nas ostavljaju bez reči.

Od blistave plave, preko vatrene crvene, pa do očaravajuće zelene – svaka nijansa je pažljivo kreirana kroz delikatan balans hemije i fizike.

Kako nastaje vatromet u boji otkriva vam Pirotehnika Beograd.

Lumiscencija

Pored određenog sastava koji daje boju prizoru, važnu ulogu imaju i 2 mehanizma odgovorna za proizvodnju boje u bilo kom vatrometu. To su luminiscenciji i usijanje.

Lumiscencija predstavlja svetlost proizvedenu ne direktno toplotom, već drugim sredstvima. Odnosno, to je hladno svetlo proizvedeno na mnogo nižim temperaturama u poređenju sa užarenim svetlom koje se proizvodi direktno iz toplote.

Kako to funkcioniše u stvarnom svetu? Sve se svodi na atome. Luminescencija se može proizvesti kada atom apsorbuje energiju. U slučaju vatrometa to bi bila toplota koja pobuđuje sam atom. Ovo dovodi do toga da atom šalje energiju u obliku fotona koju naše oči pokupe i prevedu u svetlost. Boja tog fotona, s druge strane, zavisi od talasne dužine na koju direktno utiče energija fotona.

Usijanje

Za razliku od lumiscencije, kod usijanja svetlost se proizvodi direktno iz toplote. Kada se predmeti zagreju, počinju da sijaju, uglavnom emitujući određena svetla kao što su crvena, narandžasta, žuta. Na kraju dolazi belo, koje je najtoplija vrsta svetlosti.

Kod vatrometa, takav sjaj se kontroliše pažljivim inženjeringom i upotrebom različitih materijala kako bi se omogućilo da vatromet dostigne željenu temperaturu i emituje specifičan sjaj. Takvi materijali koji se koriste za stvaranje sjaja uključuju aluminijum i titanijum. Oba značajno povećavaju temperaturu vatrometa i uzrokuju da svetlostni efekat postane sjajan tako da osvetli noćno nebo.

Šta daje boju vatrometu?

Vatromet u boji pojavio se 1830. godine. Do tada prikazivao je samo sjaj narandžaste i zlatne svetlosti. Za njegovo postojanje zaslužni su italijanski umetnici koji su otkrili da dodavanjem soli metala u hemijski sastav vatrometa mogu nastati prelepe boje. Naime, svaka metalna so, kada je izložena plamenu, proizvodi svetlost u određenim talasnim dužinama boje.

Stroncijumove soli, obično stroncijum karbonat ili stroncijum nitrat, koriste se za proizvodnju crvenog vatrometa. Zelena boja vatrometa dobija se od jedinjenja barijuma pomešana sa hlorom. Dok narandžast vatromet dolazi od kalcijum hlorida ili kalcijum sulfata.

Natrijumova jedinjenja, kao što su natrijum nitrat ili natrijum hlorid, donose vatromet u žutoj boji. Beli vatromet se može proizvesti kombinacijom metalnih prahova magnezijuma ili aluminijuma, zajedno sa oksidantima. Obično je to kalijum perhlorat.

Jedinjenja bakra, tj. bakar hlorid ili bakar karbonat, koriste se za proizvodnju plavog vatrometa. Zlatne nijanse nastaju dodavanjem gvozdenih strugotina u kompoziciju vatrometa.

Za bilo koji drugi vatromet u boji koristi se mešavina 2 boje. Tako, na primer, ljubičasti vatromet se stvara kombinovanjem jedinjenja stroncijuma (crvena) i bakra (plava).

Metalne soli su upakovane u crne kuglice, koje se nazivaju zvezde. One su raspoređene po celoj unutrašnjosti vatrometa. Kada se dostigne određena temperatura nakon paljenja fitilj uzrokuje da vatromet eksplodira i pokreće zvezde u različitim pravcima, donoseći prikaz u boji.

Raznovrsni vatromet za slavlja, uključujući i vatromet za torte, čeka vas u bogatoj ponudi prodavnice Pirotehnika Beograd.