Blog

Prskalice – Savršeni dodatak svake proslave

Prskalice

Prskalice predstavljaju vrstu ručne pirotehničke naprave. Napravljene su od metalne žice dopola premazane pirotehničkom smešom. Dizajnirane su da gore od vrha nadole na kontrolisani način.

Iako je moderno doba donelo brojna pirotehnička sredstva, prskalice su ostale kao jedan od najomiljenih kako mlađih tako i starijih generacija. Zajedno sa petardama obavezni su pratilac novogodišnjih slavlja. Mada se sreću i na drugim zabavama. Posebno rođendanima, veridbama, pa i venčanjima.

Kada su se pojavile prskalice?

Preteča današnjih prskalica nastala je u 7. veku. Veruje se da je njihov tvorac Kalinik iz Heliopolja. Ovaj grčki arhitekta je želeo da napravi oružje koje će služiti kao odbrana od neprijateljskih brodova koji pristižu sa mora. Tako su se 670. godine pojavile prve prskalice koje su bile vrsta ručnog vatrometa. Bile su poznate pod imenom „grčka vatra“.

Verzije kakve danas poznajemo pojavile su se u Nemačkoj oko 1850. godine. „Wunderkerzen“, kako su nazvane, predstavljale su, zapravo, žicu umočenu u barut.

Krajem 19. veka ove nemačke prskalice su predstavljene američkom stanovništvu na velikoj izložbi. Dodeljene su deci kao vid zabave. Zahvaljujući svom iskričavom elementu izazvale su oduševljenje kod prisutnih, te su bile apsolutni vrhunac te manifestacije. Tako je nastala tradicija paljenja prskalica na radosnim događajima.

Od čega su napravljenje prskalice?

Prskalice, tj. žižice kako ih mnogi nazivaju, prave se od apirične (nezapaljive) metalne žice čiji je jedan deo premazan zapaljivom smesom.

PrskaliceZa razliku od nekadašnjih modela u kojima je korišćen barut, smesa savremenih prskalica se sastoji od 3 osnovne komponente. Svaka od njih igra važnu ulogu.

Metalno gorivo čine aluminijum, magnezijum ili magnalij. Zatim, gvožđe, titanijum i ferotitan. Ove komponente reaguju sa kiseonikom, stvarajući karakteristične varnice. Takođe, od njih zavisi i boja i broj iskrica koje nastaju paljenjem.

Oksidizatori oslobađaju molekule kiseonika da bi podstakli hemijsku reakciju. Tu spadaju kalijum nitrat, barijum nitrat, stroncijum nitrat, kalijum perhlorat i amonijum perhlorat. Dok vezivo ima zadatak da sve sastojke smese poveže u kompaktnu celinu. Najčešće korišćeni je dekstrin, niskomolekularni ugljeni hidrat. On usporava sagorevanje čineći ga stabilnim, dužim i prijatnijim za gledanje.

Boja iskrica zavisi od upotrebljenog metala kao gorivo. Gvožđe daje narandžasti i crveni sjaj. Aluminijum i magnezijum stvaraju iskrice bele i žute boje. Titanijum srebrne, a ferotitanijum zlatne.

Da li su prskalice bezbedne za upotrebu?

Uz svako uživanje, bezbednost je na prvom mestu! Srećom, sa prskalicama ne morate brinuti o ikakvim merama bezbednosti kao što je to slučaj sa drugim pirotehničkim napravama.

Kada se upali prskalica deo premazan zapaljivom smesom se podiže na veoma visoku temperaturu i počinje da pršti tako da iskre zadržavaju deo te toplotne energije. Međutim, ove iskrice imaju veoma malu masu, što znači da potpuno ispare u deliću sekunde. Samim tim i njihova toplota nestaje neverovatnom brzinom. Čak i ako vam iskra padne na kožu, gotovo je sigurno da će izgoreti u vazduhu pre nego što vas dodirne, te ne postoji rizik od opekotina.

Prskalice

Iako su potpuno bezbedne za upotrebu preporučljivo je da svako dete dok koristi prskalice bude pod nadzorom odrasle osobe. Dok deca mlađa od 5 godina ne treba da ih drže.

Veliki izbor prskalica možete pronaći u bogatoj ponudi prodavnice Pirotehnika Beograd.

 

Related Posts